Isidorine knjige s posvetama

DANAŠNjI čovek srlja kako niko nikada dosad nije! Pobede su mu veličanstvene, natčovečne. Napravi potop, da bi voda progorela svetlošću i energijom vatre. Zapali vulkan gde hoće, u sićušnom atomu, ili nad celim kontinentom i narodom… Čeka li i njega ograničenje, mora li se vratiti zemlji, i hlebu? A ikad dođe li do toga, dva su nemirna pitanja naša. Šta će biti od njega! Ko će tada biti on?

Ovo su pitanja koja je Isidora Sekulić (1877-1958) postavila pre više od pola veka, u poslednjem napisanom tekstu, nekoliko nedelja pred smrt, a koja su i danas aktuelna, važna i pokazuju svu dalekovidost jedne od najistaknutijih žena srpske istorije, akademika, književnice, prevodioca i vrsnog znalca književnosti.

U programu „Dana Beograda“, posetioci će u četvrtak, od 11 do 13 sati, moći da obiđu njenu spomen-sobu u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Po Isidorinoj želji, ovde je preneta njena obimna biblioteka od oko 3.000 knjiga, oko 300 rukopisa, delovi nameštaja iz njenog doma, slike Milana Konjovića, Zore Petrović, Milene Pavlović Barili, Emanuela Vidovića…

– Ima oko 170 knjiga sa posvetama autora, među njima od Ive Andrića, Desanke Makimović, Dučića, Crnjanskog, Vladimira Ćorovića, Anice Savić Rebac, Milana Budimira, Milana Grola, i ostalih poznatih pisaca toga doba – kaže nam bibliotekar-savetnik Danica Filipović, i pokazuje metalnu ćasu u kojoj je, po priči, Isidora spalila rukopis svoje knjige o Njegošu, posle Đilasove kritike.

Spomen-soba obnovljena je 2008. godine, renoviran je nameštaj, dosta knjiga je ukoričeno, a svi njeni rukopisi su digitalizovani i mogu da se čitaju na sajtu Univerzitetske biblioteke.

SPOMENIK NA LETO

SPOMENIK Isidori Sekulić trebalo bi da bude postavljen tokom leta, u parku na takozvanoj topčiderskoj Maloj zvezdi, na uglu ulica Andre Nikolića i Petra Čajkovskog. Skulptura Zdravka Joksimovića trenutno se priprema za livenje – rekao nam je književnik Ratko Adamović, predsednik Fonda sa imenom velike književnice pri Opštini Savski venac, i idejni tvorac ove akcije.

ZIDNI ČASOVNIK

U policama, prislonjene na knjige koje je čitala, stoje fotografije Edvarda Griga i Šopena, pored starog radio-aparata „Kosmaj“ uramljen „Oče naš“ koji joj je stajao pored kreveta, tu je i Bogorodica sa Hristom, čuje se kako zidni časovnik još izbija na pola sata i pun sat. Iz telefonskog imenika iz 1957, izviruje papir na kom je upisala važne brojeve: Akademija, „Jugoslovenska knjiga“, mesar, servis, SKZ, Finci, Gavela… Pažnju privlači njen sekreter-sto, na kom leže pero i mastilo, rukopis o Njegošu i Valeriju…

Isidorine knjige s posvetama | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s