Очева јетра је месец
пун кратера, посута космичком прашином,
не другује са крвљу,
добронамерником, златоустим у сутон,
кад се јављају зрикавци којих су препуна
начета плућа.
Отац је жут, презрео лимун и сваки час ће пасти
и откотрљати се у причу
киша изнад Вироштака.
Јетра очева емитује анимирани филм,
нимало забаван, јунаци ратују међу собом,
прилике падају одсечених глава,
и неко користи гужву да угаси светло
у ходнику, предсобљу, потом и у соби
да мрак спусти на прозор –
да све зацрни,
да у том црнилу зањиште коњи,
безнадежно.
КОРЊАЧА 