Преписка, Оснивач ЗАВЕТИНА, Тодоровић-Шелога

Re: [ЗАПИС 39] slobodan čovek?  , 29. септ. 2014. 09.21

Наша села, Мишљеновац, с-и Србија, Звижд, август 2014. Снимак Иван Шишман
Наша села, Мишљеновац, с-и Србија, Звижд, август 2014. Снимак Иван Шишман
 Драги Имењаче, добио сам од пријатеља Вујице писмо које је слика наше стварности са сезањима у прошлост које указује на нашу природу… Мним, да ће бити занимљиво и за читаоце Сазвежђа. Ја се још узаман привикавам на гр-адски живот. Ноћас су у Ниш(у) искључили струју, град не плаћа, оно што се прибере од осиротелог  „грађанства“  узму се за плате страшне бирократије. Давне 1991. године јунак моје прозе „Протуве и анђели“ каза како ће Југославију развући као „свиње масну торбу“, како ће Срби сами себи главе доћи се обистињује. Немам снаге да ту књигу завршим, сређујем сеоски дневник:Листови на ветру, а тебе срдачно поздрављам, Мирослав
  1. септ. 2014.

Мирославу, Јеванђелисти од поезије и бриге за општенародну ползу

Драги Мирославе, прочитао сам ја давно КОЈИ ЈЕ ОВО ГРАД, у Лукићевим Завеmинама и на Фејсбуку, али нисам коментарисао, јер чини ми се да сам већ рекао што мислим о нашој ситуацији и селу.

Друго, нешто се тешко прима оно што напишем испод текстова, траже неке процедуре. Треће, ових дана је било врло хладно и нисам могао дуго да седим у хладној соби и пишем, а мучим нешто и с очима. Требало би да идем у Бгд на очну клинику, али тамо је тешко допрети. Твоје пошиљке: «Мирослав Тодоровић те је означио на Фејсбуку» иду ми на Yunk E-mail па не могу да га отворим.

Прочитао сам, мислим и коментарисао, писмо професору Богдановићу, Малине наше муке, Разговор с Добрилом Ненадићем, приказ Александра Ристовића о твојој поезији, Милице Миленковић (Шум и лахор, у Савременику)…

Мирославе, ја мислим како је Србија утемељена, како становници Србије, нарочито Срби, мисле и раде, не може данас бити боље, а «сутра нам се горе спрема». Плаћају се стогодишњи дугови. Приче да су други криви само је вечито правдање власти ради држања у покорности и пљачке народа, па слања у погибељ кад врхушки одговара. Свака пропаст Србије и народа је била, у последњих сто година, тобож, у име народа и за добро народа! При том није погинуо у рату ни осиромашио ни један владар, велики богаташ, генерал, војвода, министар, патријарх, владика, велики пропагатор патриотизма… Од убиства краља Александра, 1903, Србија је разбојничка земља до данас. У њој не владају закони, морал, знање, рад, одговорност. На сваком кораку се сусрећемо с неким обликом насиља, од куће и грађана до државних институција.

Како здрав мозак да прихвати то наше самохвалисање и производњу славне прошлости, а земља погодна за производњу хране не може себе да прехрани? Нису и за то криви Ватикан и Америка, масони, Хрвати и богтепита ко, него лоша школа, погубне идеје, производња лудила. Војводина, Посавина и Подунавље су могли да нас пре-храњују да нису деградирани намерно.

Званична Србија никад није имала циљ бољи живот, човечнију заједницу већ: сви Срби у једној држави. Сва власт и моћ на једном месту, у престоници. Ово има везе итекако с малинама, пшеницом, путевима, последицама поплава, школама, расколима у друштву, недостатку мерила правих вредоности, сиромаштвом. Последица су села без деце, школа, девојака, без наде.

Дошло се дотле да је једино решење времешним момцима на селу да «увезу» девојку из Албаније (из земље која највећи непријатељ Србије!). У неким селима овог краја нема ожењеног мушкарца млађег од 40 година. Раде повремене послове или ишчекују неки државни послић, кад већ нису успели у полицију. Док ми бринемо светске бриге и проглашавамо се некаквим лидером, земља зараста у коров јер су очајни сељаци нашли уточиште у Београду и иностранству. За коју годину појавиће се на нашим пустим пољима арапске, кинеске, индијске… компаније, с модерним машинама и новим семенима. Срби ће бити послуга тих машина, на својој земљи.

Слушам људе како се жале на садашње време, на људе, државу, живот, омладину. Као некад је све било боље. (Многе и знам какви су били. Ништа добро нису чинили, на послу нису зарађивали ни за воду, а сад мудрују). Људи никад нису били бољи, мислим да се нови нараштај мање претвара и мање лаже од претходних. Он није васпитаван да ради и мисли, да преузима одговорност за себе и заједницу. Ово стање нису створили Марсовци ни , одлучујуће, неко други, него деца «славних предака», четника и партизана, очеви и дедови ових што излазе на позорницу и одлучују. Да су хтели и умели створили би бољу Србију! Већина становника Србије није за бољу Србију, јер то доживљавају као насиље над нашим идентитетом, нашом душом, нашом традицијом! Нису Мићу Мегатренда поставили и дали му зграде, виле, авионе и кола ЦИА и МОСАД него домаћа елита од педигреа: отац народни херој, политички првак, црвени буржуј, привилеговани син, српски тајкун, круг моћи. Нико га није упитао за паре(!) па је испало да их је наследио од Божине! (С друге стране, најбољи студент медицине, из Пријепоља, пет година државну стипендију имао, и Доситејеву, није добио посао па је отишао у Немачку. Тамо то нису могли да разумеју, али дар су прихватили). Србији су важни Миће и друга деца хајдука, ускока и комита, „заслужних“ синова и кћери.

Што Србија пропада, што остаје без умних и моралних људи, без становништва, најлакше је окривити друге, стално причати како нас туку и трују, а седети скрштених руку и чекати помоћ, спас, све гуслајући о слави и величини, заверама против најстаријег и одабраног народа. У стварности: јад и беда, Страдија, беспуће, ксенофобија, инстант култура као државни програмирани систем.

Што би данас неко нормалан живео у србијанском селу, одавно унапред отписан и понижен? Које су у српском језику добре речи за село и сељака? Ниво Србије се на селу види најбоље. Ви тамо, у Војводини и Шумадији, имате села са каквим таквим центром, велики део села нема никакав центар, урбанизован простор, улицу. Нема ни пут којим се може без муке доћи у свако доба. (Моја Приб. Голеша су први метар асфалта добила тек 13. августа ове године!). Усамљени старци или старице умиру заборављени у недођијама, у урушеним кућерцима, без комшилука. Одавно је речено да је боље бити последњи у граду, него први у селу! А Срби су сви одреда били сељаци, у устанцима, српска политичка и културна идеологија се заснива на сељацима, тежацима и пастирима, Вуку, «слепачкој поезији».

И данас се сви заклињу у народ – с Теразија! Какав цинизам и историјска иронија. (Трговину, занате, индустрију, просвећеност донели су странци, Цинцари, Турци, Швабе, Чеси, Мађари, Власи, Талијани, Словенци и Срби преко Саве и Дунава). Погледајмо добронамерну опомену А. Рајса какво смо ми друштво.

Кад читамо биографије Срба обавезно налазимо   како им је први животни успех био кад су успели да побегну са села. Такви село носе као страх и казну, а не љубав према поседу и поштовање предака. Наравно, сведоци смо разних муљавина земљом и земљорадницима, дилом лопужа и хајдука од много врста, а све некако уз прећутну бар сагласност државе. Зато не верујем да ова земља и овај народ могу у догледно време да култивишу сеоски посед, село, унутрашњу Србију.

Дуго ће још бити у селу (и граду!) као што си описао. Оно што ме, Мирославе, запрепашћује то је да људи не воле своје село, свој град, као да се више труде да га наруже, него да га улепшају. Вероватно је то због несталности становништва, осећања привремености и опште духовне утучености и непросвећености. (Па, Мирославе, негде сам прочитао, седамдесет процената грађевинских објеката у Србији је без дозволе! Већина запослених у Србији није запослена по начелу равноправности, стручности и квалитета! Већина младих, с правом, хоће у иностранство или Београд, ко, онда, да мења Србију? Власти одговара да је што мање узнемиравана).

Погледај само колико буке, лицемерја, глупости и лажи око ових хомосексуалаца и параде. Да их нема, држава (и СПЦ) би измислила неку другу смртну опасност за државу и нацију. Нису ваљда они криви за белу кугу у Србији и пљачкашку приватизацију.Ти се врли моралисти не разгневе на педофиле у Цркви и неузоран живот!

Прочитао сам ВРЕМЕ КОКОШКИ Д. Ненадића. То је добра пародија наше «транзиције» и разних Махера у мутном бизнису. Искрено, нисам одушевљен. Као да је имао на уму ТВ серију (мене је мало вукло на Шојића)?. Ненадић је писац који много зна и не разумем то инсистирање на вербалном хумору, чак и наратор говори колоквијално. Озбиљну сатиру је релативизовао комичним сликама и обиљем језичке салате, почев од пренаглашених имена јунака. Вероватно нисам у праву.

Ово сигурно није што си очекивао од мене, али, ето, потрудио сам се да одговорим. И изјадао сам се. Ја сам рођен на селу, живео до десете године. Једном сељак, увек сељак!

Добро ми и здраво био, славан в сеј мире.                                                                                            Bинко Шелога

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s