Свијет је пун гада
Иву Андрићу
Свијет је пун гада
и крштеног и некрштеног
рече Андрићев јунак
српски потурчењак
илити Титов Муслиман
Босна њихова
и Андрићева и јунакова
и српска хрватска и муслиманска
данас је оваплођење гада
и крштеног и некрштеног
и сливник белосветске сукривице
ил сукрвице
у нашој крви
Босна
мржња јој је име
дерт
тамни вилајет
караказан
Појешћ те мрак
болан
Босна је ово
Инат
Тврда глава испред тврдих ријечи
очевог ДА и Фатиног НЕ
да ме просиш не бих пошла за те
да с ожениш бих се отровала
Свијет је овај пун гада
име му је Босна
и у њој Србин и Хрват
и Титов Муслиман
и Нови Поредак Свјетски
Свијет је овај пун гада
и крштеног и некрштеног
Свака крпа избледи
Бори Пекићу
Свака крпа избледи
па и црвена
рече Пекић
И црвени и бели
једнако ће лоше владати
прорече Нострадамус
А руља поштована
гине у револуцијама
вековима кличући
само белим само црним
црвеним ил џихад-зеленим
Барјактари кићени
на гомиле падају
да барјак-крпа не падне
у душманске руке
куд ћеш од бруке
Долазе и пролазе нови поретци
верски национални ил светски
тоталитарни ил демократски
стара ил бивша – ова ил она домовина
Старе крпе избушене у музеје
похранише а нове префарбаше
И оне још брже бледе
ил им нови барјактари
срце просецају
а ревносни кустоси
опет их у музеје похрањују
Свака крпа избледи
па и црвена
рече Пекић
И црвени и бели
једнако ће лоше владати
прорече Нострадамус
Моја је земља ћуп-фирма била
Југославији
Моја је земља ћуп-фирма била
Глибава рука старог грнчара
заврте је магијом
обликова јој дно
врат и трбух извуче
са стране јој два ува врже
за сношење у магазе
ил подизање у небеса
Моја је земља ћуп-фирма била
Грнчар је заошија митом древним
у ком Јазон вечно трага за руном златним
а Посејдон му разбија арго о Алпе
ил Динару илирску Балкан планину
ил Романију Иван-планину Проклетије
Дурмито – Дурмиторе висока планино
онамо онамо Копаониче златоносни
Моја је земља ћуп-фирма била
коју јефтино купи а скупо прода
Црни Коњаник Пакла
дувач пламена комунизма
папо-цезаризма цезаро-папизма
Пизма илити Петко Видар
тајни агент Коминтерне
са својом жгадијом
Моја је земqа ћуп-фирма била
пуна дуката медом заливених
из које руку вадио није наречени
белосветски мангуп друмовник
морепловац и зракопловац несврстаних
а ћупо-фирмоломац у нашој кући црној
Моја је земља ћуп-фирма била
у коју су за њим по навици
шапе завлачиле рукоположене поглавице
седам-осам апостолских села
Јеванђелија не сачинише нова
већ и стара потргаше
завијајући дуван
у њихову хартију дивну
Моја је земља ћуп-фирма била
све док се арамијама
празне шапе не вратише
без умилног ваљкања међу прстима
опојног звекетања
меденог пресијавања
дуката на длановима вражијим
Онда је ногом ћушнуше
и разбише на две на три поле
пардон на шест
с тенденцијом даљег разбијања
Моја је земља ћуп-фирма била
док у свом трбуху дукате скриваше
медом заливене
док душманске шапе
у њoj не забрчкаше своју злобу
Кад им се шапе празне вратише
усменом дивану вични зачангризаше
и приграбише сваки своје парче да лиже
бивше медозлатоносне ћуп-фирме
Моја је земља ћуп-фирма била
док ногу не доби
Арамије шакопразнe
одувек сојем главопразнe
почеше се злосрећно гложити
чије је парче више криво
што се ћуп-фирма распрсла
у живо
Они из венца оптужише дно
да их није чврсто држало
они из дна врат
да се није добро окретао
а уши нису будно прислушкивале
а горске очи мотриле
трбух их није добро хранио
Ови из трбуха оптужише
оне са стране
да превише вукоше устрану
Чангризању краја не би
док им уши не заглунуше
и поотпадаше
а очи закрвавише
Потргоше пушке гласовите
и поубијаше оне
који у нашу ћуп-фирму
колико у светињу
никад руку не увукоше
Моја је земља ћуп-фирма била
душе њихове сад са мном уздишу
Празнина безнађа
Иде рат
Попуцале нити наде
А безнађе зацарило
Сиромаштво понизило
И небо се проломило
Ничу партијице ко печурке
Иде рат
Прерастоше партијице
У хордице
Предводе их црни свати
Мртвих стража милиција
Нацијица и верица
Дође рат
Рат клат
Проклет брат
Избеглице про границе
А домаја без граница
Сем границе од пламена
Међу црном браћом својом
Од сокака до сокака
Измеђ крста од три прста
И крста од пет прста
Па до луне џихад муње
Стаде рат
У туђини оста брат
Проклет сват
Отаџбина испарчана
Про гробова и згаришта
Сиромалштва
Сечивима сирочади
У душама врисну рана
Врисну глађу
Празнина безнађа
Мрак јужних Словена
1.
Гмаз гмиже лешевима
Гад гризе гнојава телеса
Гар отпада огорелим труплима
Гној цури грозним ранама
Сукрвица бдризга прекланим вратовима.
2.
Бестијална трепеза Југословена
Наказни брак Јужних Словена
Браство-убиство Јужних Словена
Мрак и тмуша Југословена
3.
Нити се сложише нити умножише
Нити разумеше нити обожише
Мрзи глоби пљачкај кољи
Ко ће постат џелат бољи
4.
Фукара обогати у мраку
Глупаци забрбљше мраком
А мудраци заћуташе мраком
А поштени залуташе у мраку
5.
Смрад нагорелих телеса заудара
Не може ни ветар да га одува
Не може ни киша да га опере
Не може ни снег да га затрпа
6.
Поган брата опогани
Поган сестру обечасти
Поган племе осрамоти
Поган Злобник Свашточиња
7.
И трпеза ти је поганлук
И рођење ти је поганлук
И крштење ти је поганлук
И смдт ти је поганлук
8.
Опогани родно слеме пометино
Праг огњиште и колевку
Амбар наћве и синију
И свијећу и икону пометино
9.
Свака шуша својој злости
Свака шуша својој партији
Свака шуша својој нацији
Док јој конто не порасте
10.
Изгини за идеју
Кресни на брата
Огњиште му растури
Са свима се завади
Пали кољи и урвинај
Све што ти преци створише
11.
Од комшије отимај лупежу
И последњу кору лупежу
Убиј за златни зуб лупежу
Не знај за срамоту лупежу
12.
Лавеж паса и на Бога
Пред трбухом благословене мајке
Лавеж крволока и под детињим грлом
Лавеж ђавола и у храму
Простака и у Парламенту
13.
Нишчи талог избацио
Политичку и привредну мафију
Трговачке протуве и банкари
Подригују и зобљу у тами
14.
Тмуша новинара ко конобара
Тмуша телевизија и затвора
Тмуша слави зло и срамоту
Тмуша тамничи истину
15.
Тма и тмуша
Чувара стада Божјег
Учитеља без љубави
Лекара без кодекса
Официри без части
Књижевника фарисеја
Филозофа уштва
Министара крадомана
Државника ко сатрапа
Полицајаца разбојника
Затворених праведника
И судија ко пихтија
Тма и тмуша
16.
Чума болештином зачумила
Беда глађу забедила
Злоба злом зазлобила
Грех грешношћу загрешио
Расчовечење зачовечило
Помор стрвинама застрвио
17.
Смрaдно небо сипи смрадом
Смрадни ваздух смрди смрадом
Смрадна земља сиса смрад
Смрадне воде зајежене лешевима
Смрадна земља гњили гнојевима
Васељена усмрђена
18.
Изгореће мрачна земља
Издимиће мрачно небо
Исмрдеће мрачни људи
Изгњилеће мрачно воће
Истрвиће мрачне звери
19.
Очи Бога не видеше
Уши пророке не чуше
Језици мед не окусише
Прсти наду не опипаше
Руке срећу не загрлише
20.
Неправда се стонозила
Лаж се стоблизнила
Безнађе се стомножило
Празнина се стоблизнила
Мрак се стомрачио
21.
Боли рана од зачећа
Боли мозак од сазнања
Боли душа без Бога
Боли реч без истине
Боли лаж у грудима
22.
Ноћ мркла без Бога
Ноћ тмушна ноћ смога
Ноћ смрадна ноћ стрвина
Ноћ ломача до небеса
Ноћ спаљених телеса
23.
Мрак влада
мре Истина
Мрак гуши
мре Правда
Мрак већа
мре Срећа
Мрак мржње
мре Љубав
Мрак туђине
мре Родина
Мрак тирана
мре устанак
Мрак безнађа
Мре нада
= извор: из књиге ДАМАРИЦЕ / Радомир Батуран. – Нови Сад: Прометеј, 2014.
КОРЊАЧА 