Писмо Недељку Богдановићу / Мирослав Тодоровић

 

(Из "Врта Св. Петке") Слике које смирују. Лековито биље
(Из „Врта Св. Петке“) Слике које смирују. Лековито биље

Белешка уз текст „Хајде село да населимо“

Писмо свестраног Недељка Богдановића, универз. Професора у пензији, с позивом на размишљање о оживљаваљњу села стигло је у село Трешњевицу по електронској голубици. Снег, кише, град, кад му време није, су мучиле усеве и нас који смо гајили малине у родном селу. О позним повратницима у село сам написао више текстова, песама, записа…У речи свих тих текстова уткана је прича мог села његових житеља. Она има универзалну вредност у којој се огледа судбина   села Србије. И не само села.

Када је почела пропаст српског села, из чије главе је изашао дух те идеје која је довела да Србија постане пуста земља. У књизи Сујеверице, Б. В. Радичевић записује стихове који су се негда тајом и шапутаво певали у мом ариљском крају:

  • „Ој, несрећо, мој у глави црве
  • Зар почиње све од четрес прве…“

И после, после 1945. село је притиснуто са свих страна. Сељак је постатао синоним за глупост, онај што је рођен са знањем, са тринаест заната, је извргнут подсмеху. Избачен је из свега, остао оно што је био, порески обавезник и ратник.

Ни у уметности није имало места за теме из сеоског живота. Свега неколико писаца је писало о трагедији српског села и сељака. Младен Марков: Истеривање бога, Старци на селу…Иван Ивановић…

Награда именом „Милован Глишић“ би укинута пре но је додељена.

Онај дух из нечије главе је шапнуо да од богом дане земље треба правити индустријску земљу. Као да смо били ошамућени, као да су нам неки чип инсталирали, преко ТВ, хране…политике…па ни сада не знамо где смо и шта нас је снашло…

20. децембра 2013. песник Душко Новаковић ми прича како Јапанци већ граде куће под морем јер немају земље. Вели да је Европа сва асфалтирана, ускоро неће имати где да сеју. И још каже да је будућност у земљи. Хоће негде да купи парче земље. Све пропада али земља остаје.

Помислим, можда ће, када уђемо у ЕУ, Европа доћи да оживи наша села? Да уместо нас ору, сеју… (Хајде да им издамо на пола…).

Пуста села. А село је кичма нације. Искривила се кичма, згрбила, села пуста. Закоровљена.

Сећам се како су у Трешњевици негда крчили шуму, њиве правили, од шуме отимали. Данас су шуме њиве појеле. Тамо где је мој отац жито сејао, ја данас печурке скупљам. Шта ће бити? Каже мој земљак, сељак, зналац: Овде ће да живи друга раса, црњи од Цигана. Ко зна? Mени не да мира пророштво старца Гаврила: „Србију ће распарчати, странци ће нам управљати а народ неће имати ни за хлеб и воду! Људи ће се разредити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима. Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“

„Уништили су село, јер разумели ништа нису“, пише ми Добрило Ненадић, „ ЈА БИ ИХ СВЕ ПОСЛАО НА ВЕЛИКО РАТНО ОСТРВО КОД БЕОГРАДА, ПОШТО СМО ИЗГУБИЛИ ПРИСТУП НА ГОЛОМ ОТОКУ И УБАЦИО БИХ ПРИДЕ ЈЕДНО ПЕДЕСЕТ КРОКОДИЛА“.

 

Али мене интересује зашто се у овим годинама срозавања материјалног, моралног, повећања смртности, самоубиства…очаја, сиромаштва не оглашава црква? У време Милошевића, време почетка пропасти Србије, црква је била у служби власти и идеологије, вратила је народ под крст и свећу…У Нишу и диљем Србије су грађене цркве… о стању у школама да се не говори, пуста села да не помињемо, о фабрикама, шта да се каже….И Црква је побегла из села.

Зашто нико не помиње више народног просветитеља Васу Пелагића и његова дела:Умовање здравог разума, Посланица богу, Колико кошта бог и господар?

Зашта сада црква ћути?

Ћути због страшног раскола, лоповлука и разврата у њеним врховима. Качавенда, Глигорије, западно европски, канадски…Филарет, Пахомије… А шта би могли да нам кажу из својих црних џипова и из позлаћених владичанских дворова?! ( „А шта би тек било да се на скромност нисте заветовали?“, говорио им је почивши Патријарх Павле… Сад више нема ко ни то да им каже…) А народу нека је Бог, а не Црква у помоћ.

Због…, и зато не теше своју паству, стадо које нема више снаге ни да блеји по запуштеним градским улицама.

Кад нам је овакво лето, каква нас јесен чека, чиме зиму да чекамо, каквом пролећу да се надамо?

Пишем писмо, драгом професору, књижевнику Недељку Богдановићу, а киша не престаје, мутни облаци су све што видим, муње обасјавају странице свете књиге и речи које из грмљавине чујем:

  • 5. И Господ видећи да је неваљалство
  • људско велико на земљи, и да су све
  • мисли срца њихова свагда само зле,
  • 6. Покаја се Господ што је створио
  • човјека на земљи, и би му жао у срцу.
  • 7. И рече Господ: хоћу да истријебим
  • са земље људе, које сам створио, од
  • човјека до стоке и до ситне животиње
  • и до птица небеских; јер се кајем што
  • сам их створио.
  • 11. А земља се поквари пред Богом, и
  • напуни се земља безакоња.
  • 12. И погледа Бог на земљу, а она бјеше
  • покварена; јер свако тјело поквари пут
  • свој на земљи.
  • 17. Јер ево пустићу потоп на земљу, да
  • истријебим свако тијело у којем има
  • жива душа под небом; што је год на зем-
  • љи ће изгинути.

Прва књига Мојсијева, гл. 6

Не престаје, пада, лије из дрвета и камена, а ја на брду у селу Трешњевици скупљам јапију да правим барку…

О Илиндану, 2014.

 

Advertisements

One comment

  1. Да, мој Мирославе, никад нису ни знали, па зато нису могли ни заборавити – наши савремени (бивши и скорашњи) „вожди“ граждански који нису ништа друго до „исељачени капуташи“ (Црњански)), оно наравоученије Старих Грка „да, кад цвета на селу, на земљи, онда цвета и на копну, мору, и у ваздуху“. Зар је онда чудно што код нас више ништа не цвета, осим јоште у покојем песничком врту. И то нам је још једини (преостали) Дар Неба који је дат овом јадном, напаћеном, избрисаном народу из Божјих народа…
    Анђелко Анушић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s